Сићевачка клисура
| 
| 
Фото сафари - мај 2010
|
|
Српски центар за сарадњу ораганизују у 16. мају (недеља) 2010 године Фото сафари у Сићевачку клисуру. Учесник фото сафарија је и Фото клуб Шумарац. Домаћин сафарија је Шумско газдинство Ниш. Овај фото сафари би се могао још назвати потрага са Српском рамондом, терцијарним реликтом и биљком са веома ретком особином а то је и када мислите да је мртва довољно је мало воде и она ће оживети. Неки је још зову и српски феникс. Позаивају се сви заинтересовани студенти уи професори који су склони фотографији да се пријаве. www.saradnja.org |
Мало и самој клисури
Сићевачка клисура је узак део долине Нишаве између села Просек и Равни До, 14 км узводно од Ниша. Дуга је око 15,9 км и саставља Нишку долину са долином Беле Паланке.
Клисура је подељена на два дела, горњу и доњу клисуру, или Црнчанско-градиштанску и Островичку клисуру. Горњи део је ужи и сличнији кањону, док је доњи са широким благим падинама. Клисура је оивичена Сврљишким планинама са севера и обронцима Суве планине с југа.
Због својих геоморфолошких особина као и јединствене флоре и фауне, од 1977. клисура је проглашена за Парк природе (категорија В према ИУЦН 1994, Гуиделинес фор Протецтед Ареас Манагемент: заштићено подручје са значајним еколошким и културним добрима
У клисури се налазе последња станишта Сурог орла у Србији.
Значајно је јер се још само на њему и Јелашничкој клисури налази заједничко станиште два терцијерна реликта и балканска ендемита, српске рамонде (Ramonda serbica) и Наталијине рамонде (Ramonda nathaliae).
Ramonda serbica
Ramonda Serbica или цвет-феникс је веома занимљива ендемска биљка. За њих је везана једна необична и ретка појава: чак и ако се потпуно осуше, могу поново оживети када се залију. Вероватно захваљујући овој способности, српска рамонда је и преживела последње ледено доба.
Способност враћања у живот је открио руски ботаничар Павел Чернавски који је ову биљку 1928. године ставио у свој хербаријум. Након што је случајно просуо воду по хербаријуму, претходно потпуно сува биљка је процветала. Ово случајно откриће је исте године објављено у Руском ботаничком журналу. Рамонда из стања привидног одсуства живота (анабиозе), које може трајати месецима а можда и годинама, након рехидратације враћа у потпуности своје физиолошке функције за 8 до 10 сати.
Рамонду је пронашао познати српски природњак Јосиф Панчић 1874. године. Назвао ју је српска рамонда (lat. Ramonda serbica). На истом подручју као и Рамода сербица живи још једна ендемска врста сличних особина: Ramonda nathaliae. Име је добила према краљици Наталији, супрузи српског краља Милана Обреновића.
Краљ је веома волео да борави у у Нишу, тадашњој другој престоници Србије. Са краљем и краљицом је увек путовао и др Сава Петровић, дворски лекар.
Доктор Сава Петровић је био образован човек, и веома је волео ботанику. Много времена је проводио у дугим шетњама по природи. Тако је открио да у околини Ниша живи још једна врста, коју је назвао нишка рамонда (lat. Ramonda nissana).
Али, то име нова врста никада није званично понела.
Легенда каже да је уважени дворски лекар био очаран лепотом краљице Наталије. У њену част је променио име нишка рамонда у Наталијина рамонда (lat. Ramonda nathaliae).
Линкови
http://www.srgc.org.uk/discus/messages/283/33083.jpg
www.srbijasume.rs/sicevacka_klisura.html
http://www.facebook.com/group.php?gid=121889803957&_fb_noscript=1
