Покушаје до дођемо до Дубровника из правца Требиња је због шумских пожара био немогућ. Чврсто решени да стигнемо тамо крећемо пут Неума и мало дуже вожње кроз  камениту Херцеговину.

... Стижемо  у Неум. Ту улазимо на Јадранску  магистрлу која повезује северни и јуж.и Дугачка је око 700 километара

Док  се возимо јадранском магистралом поред нас промичу незаборавни пејзажи са голим стенамам, шикарама, чемпресима и каменим кућама са једне стране и бескрајно плавим небом и Јадранским морем боје сафира са  друге стране.

Самим погледом на то плаветнило умор од вишечасовне вожње нестаје, пристно је  велико нестрпљење да се што пре угледају зидине града који смо видели задњи пут пре 15 година.

Дали се шта у њему промјенилио, или је онакав какав је био вијековима уназад?

Најзад Дубровник, самим погледом на тврђаву осјећа се бесмртоност, пркос времену,  које је  неумољиву у свом проласку. Осјећају се векови који су прошли поред тих зидина.У свом проласку као да су их само мимоишли, благо их дидирнувши да  не оставе дубљи траг пролазности у зидовима града.

Пронаћи смештај у Дубровнику у јеку сезоне без заказивања унапред скоро да је немогуће, али постоји нешто сто се зове судбина. Мада је многи поричу њено постојање а опет неки други је зову „Матриx“. Овог пута је била на нашој страни. (Или је то све неко већ испрограмирао а ми сам извршавамо један програмски алгоритам).

Дубровник би се могао назвати планета у малом, скоро је немогуће видјети више од неколико аутомобила из исте земље а у пролазку кроз дубровачке улице  можете чути већину светских језика који се мијешају и праве једну мелодичну хармонију.

Један француз је заборави да угаси светла, он зауставља аутомобиле на раскрсници поред нашег смештаја. Гедамо га. Промичу поред њега регистрације свих европских земаља и нико да стане. Ваљада сви воде само своју бригу и ваљда се то се њима не може да догоди. Ми за разлику од грађана уједињене европе нисмо могли да останемо равнодушним, помогли смо му да пробуди успавани акомулатор.

Страдун главна градска улица дели грдско језгро на две целине, јужну окренуту према мору и северну мању на падинама брда Св. Срђа. Страдун је некада био морски рукавац са пјешчаном плажом а јужни део града налази се на морској хриди.

Дубровчани су некада давали предност поморству и трговини а данас један велики део прихода града потиче од туризма. Дубровник је у својој историји имао и сопствени новац који је био цењно платежно средство  и ван зидина дубровника.

Ближа околина Дубровника је оскуднија са пјешчаним плажама а за оне који воле да користе стијене за купање то је идеално мјесто. Општи утисак, који оставља на посјетиоца је незабраван. Атмофера у старом граду у вечерњим сатима је јединствена. Савакако га треба посјетити бар на један дан. И тако кратка посјета остаће незаборавна бар до следећег доласка.